Zemlja hedonizma, tirkiznog mediteranskog mora, vrhunske paste, magijskog realizma Felinija i Italo diska, u 21. veku morala je da iznedri nekakvu genijalnu novotariju. Na scenu su stupili Agents Of Time, kao predstavnici melodičnog tehna i dark hausa.
Agents Of Time čine Luigi Tutolo i Andrea Di Ceglie. Osnovani 2013, jedan period su bili trio, u kojem je učestvovao i Fedele Ladisa. Za devet godina postojanja, Agents Of Time su uspeli da se pozicioniraju kao jedni od vodećih DJ-eva sa prepoznatljivim live actom.
Suvereni vladari improvizacije, na svojim live setovima sprovode publiku kroz širok spektar žanrova: od melodičnogtehna, dark housa, do esida; upravo ono i što je u velikoj meri i zaštitni znak izdavačke kuće s kojom su se probili – Afterlife.
Baš kao što improvizuju za DJ pultom, jednako se prepuštaju ovoj slobodnoj stvaralačkoj energiji i u studiju. Tako je bilo 2014. godine u studiju Stem Records-a, gde je nastao njihov debi album „Spread The Word“. Ono što je usledilo jeste hit EP za lejbl Maceo Plexa, Ellum Audio. Iduće godine uradili su remiks pesme „Traces“, danskog eksperimentalnog pop benda WhoMadeWho, kao i EP „Correspondant“.
Njihovi nastupi na Afterlife događajima prirodno su vodili i do dublje saradnje između italijanskog dua i pomenute organizacije. Na kompilaciji „Realm Of Consciousness“ je i njihov „Dream Vision“ i „Paradigm“ EP. Nastavili su da nižu uspehe uz nedavni singl „The Mirage“. Da im nisu strane najrazličitije saradnje, pokazuje i činjenica da su uradili genijalan remiks Weekndove numere „Take my breath“, koji je za samo mesec dana uspeo da skupi preko pet miliona pregleda na YouTube! Agents of Time su pretvorili ovaj elektro-pop-radio singl u melodični tehno crossover; što znači samo jedno, a to je da je već killer on the dance floor. Kada smo kod brojki, njihova numera „Dream Vision“ na Afterlife Spotify kanalu ima preko 1,7 miliona strimova.
Ipak, njihov možda i najautentičniji izraz može da se čuje na numerama koje su nastale u okviru sopstvenog lejbla – Obscura. Prvo „čedo“ ove etikete bila je gotovo hipnotički EP „Day One“, a 2018. godine su nastavili niz sa sve samo ne opskurnim EP-jem „Ordinary Cosmic Dance“. Njihov lejbl, koji je počeo kao serijal žurki, takođe je i platforma za artiste sličnog senzibiliteta, što se ogledalo i u duploj vinil kompilaciji.
Pokazali su se kao izrazito talentovani i svestrani izvođači, te su dokazali da tehno ima dušu, udišući emocije u njegovu zabetoniranu grčevitost. Svoje muzičke karakteristike i umeća izraziće i na nadolazećem No Sleep festivalu u Beogradu, gde će vas u subotu, 9. aprila, u hangaru Matrez čekati fin balans između eksperimentalnog zvuka i dance floor vajba.
Vanja Ratković